Zanima me zbog čega moje dete od tri godine može da šeta sa
praznim tetrapakom trista metara, do prve kante, a tvoje od 15 baci limenku
pored klupe na terenu na kom igra basket?!
Zašto je normalno da zelene površine oko igrališta budu
prepune stakla, đubreta i govana?!
Zašto je normalno da neko iščupa klackalicu i razvali
ljuljašku preko noći, a toliko smo željno iščekivali novi parkić?!
Zašto je normalno da se krši, lomi, rastura, šara? I ne,
nemam ništa protiv grafita i umetničke slobode, ali obezbedite ljudima prostor
da budu kreativni!
Zbog čega ulični crtači, slobodni umetnici, cool klinci sa
ogromnim talentom.. ne dobiju šansu da, na primer, crtaju po autobusima..
Tematski naravno, ali ipak crtaju.. Grad bi nam bio veseliji, a i činjenično bi
se ulepšali krševi koji su na ulicama pola veka!
Zašto su nam reke zagađene i prljave... pune otpadaka, plastičnih flaši, koje se mogu
reciklirati i taj novac uložiti u nešto pametno, kad imamo toliku lepotu i
potencijal?!
Kada
će se dogoditi, da narod ove zemlje počne da je čuva, isto kao što čuva bilo
koju drugu u koju ode?!
Zašto
se samo šačica ljudi bori za hrast koji je neko, iz hira, rešio da iseče.. a
ostali ćute?!
Zašto
je normalno da neko puca u životinju?! Iz bilo kog razloga!
Sport, kažete, hmmm...
Zašto
se ovo događa.. Zašto!!???!
Udahnite...
to što dišete , priroda nam je dala.. Čuvajte je!
Zakoračite...
to po čemu gazite, naš je dom.. Čuvajte ga!
Zatvorite
oči i oslušnite... Čujete li?
Pssst...
Oslušnite ponovo...
To što
čujete je vapaj zemlje... Urlik... Poslednja opomena...
Odreagujte
pre nego što bude kasno... Jer, ona može da trpi.. puno..
Ali
doći će dan, kada više neće želeti i onda neće biti vremena za popravni...
Naučite
decu da je čuvaju, naučite sebe.. Ona je sve što imamo!
